Мреже за сузбијање прашине смањују стварање прашине смањењем брзине ветра долазног ваздуха, минимизирањем губитка кинетичке енергије, избегавањем значајних вртлога и смањењем турбуленције.
Порозност је најзначајнији фактор који утиче на ефикасност мрежа за сузбијање прашине. Структура поља ветра и карактеристике површинске смичне силе око гомила материјала значајно се разликују између мрежа ниске{1}}порозности и високе{2}}порозности. Студије показују да је порозност од 0,25 тачка преокрета у којој поље струјања око гомиле материјала прелази из вртложног тока у приањајући ток као доминантну силу. У овом тренутку, површинска сила смицања гомиле материјала је минимална, само 22,5% од тога без мреже, што резултира супериорним сузбијањем прашине.
Начин постављања ветрозаштитних мрежа треба да буде пројектован у складу са величином и обликом залиха и локалним метеоролошким условима као што су правац и учесталост ветра. Уобичајени типови обухватају постављање према ветру, четворо-четворострано и тро-острано постављање. Мреже за заштиту од ветра у идеалном случају треба да буду постављене на удаљености од 2 до 3 пута веће од висине залиха. За ветробране великих{7}}размера, као што су оне са једностраном дужином од хиљада метара и висином од преко десет метара, потребна су даља истраживања везана за њихове структуралне безбедносне проблеме, укључујући динамичка оптерећења, коефицијенте отпора и вибрације.
